Re: Shapor Odiva

by Shapor Odiva on 12.01.10 14:25

Ti

Vidim sumnju u pogledu tvom,
ili ja gresna mislim
miris te moj na njega potseca.

Vidim ocaj u oku tvom.
I znam da znas
da usne moje rumene podadule,
sinoc nisi ti ljubio.

Vidim suzu u oku tvom.
Ti osecas da ovaj drhtaj
nije za tebe.
Ipak dao bi zivot svoj
da me zadrzis pored sebe.

by Shapor Odiva on 29.01.10 22:05

Zacarani krug
[tonski zapis]

by Shapor Odiva on 20.02.10 16:55

Život je… polje deteline… nepregledno… čini se seže od kapi iz koje si se rodio pa sve do zrna zemlje kojim će te pokriti.

I kad se dogodi onaj čarobni tren da samo vrškom trepavica dotakneš vazduh iznad tog polja – shvatiš da zapravo tu počinje beskraj; beskraj zelenila i crnila. Svaki stručak deteline moraš dobro da osmotriš i dodirneš i svaki ima svoju mekotu, toplinu boja; i svaki ima svoj otrov… a samo je jedan stručak onaj sa četiri lista.

Kreneš tako… puziš, pa hodaš, pa trčiš, pa opet poklekneš… Puziš… klečeći, klanjajući se suncu. Tražiš… odereš kolena, laktove, trbuh; baciš osećanja u etar, svakim dodirom ostaviš po česticu svoje duše da lebdi izmedju tebe i kraja sveta… Boli… kida svaku poru… Tako tražiš… Nekad samo onaj izdanak nadješ pa te zaceli i počneš iznova…

Jednog dana kad je nadješ i staviš na dlan – shvatiš ustvari da svaki listak nosi tvoj lik, taj delić sekunde nosi nemerljivu snagu letenja i sve tajne života na dnu okeana; u tom si trenu na dah od zvezda… Čarobno… al’ pod uslovom da sve četiri sreće nisi već izgubio negde u polju deteline…

by Shapor Odiva on 08.04.10 23:48

Da ti pisem sebe?
Kazes... zelis cuti
sve batove senki
sto zivot mi prate?

Za pocetak!
Istina je...
j@ znam tajnu!
Svi koji su pokusali da me
ludu i slobodnu,
nebeskom livadom prate
otisli su sa osmehom
I NE zeljom da se vrate...

Jer...

Moje dane srece, beskrajnu tisinu,
i tuge najvece, ljubavi jacinu,
ne mogu pratiti smrtne nezne duse.
Siline bespuca mojih vaskrsenja
ubiju im zelju i strasti uguse...

No... rizik je jedna od mojih ''vrlina"
prosucu iz case kap zivotnog vina!
Tvojoj dusi za smeh a mojoj za greh...

Imam tuzno oko i veselu dusu.
Nebesku livadu jedinu slobodu.
I vrele dlanove,usne zeljne strasti.
Misli sto kad besne u srz srca bodu.
Zahtevam da neznost vristi to sto cuti!
Srcem ne cujem sto ne zelim cuti!
Ocekujem ljubav u porama svesti!

Trazim iskren osmeh bez laznih poshasti!
Prizeljkujem zivot bez sebicne vlasti
koja gusi vrlina i mana slobodu,
koja zednom bicu daje mutnu vodu!
Zelim da se razum u razum uplete
da tela nam vecno vasionom lete...

Zelim ruke tople i snazne a meke...
Usne koje mogu sve do smrti piti
kapi rosevode sa moga izvora.
Da zenicom svojom bez trunke umora
vesto krote djevu
sto drskom mladoscu
izmedj' mojih bora
divljem golubu pod krila
lastavice gnezdo svija..

Zasto dragi sada kad sam ti se rekla
tvoja dusa mila, tvoja usna suva
tim nemustim vriskom
u sazvezdju... cuti?
A samo pre minut
Zeleo si cuti??
Zeleo si znat!!
Hm... ipak si i ti
"Delija" sto bezi...
s' osmehom...
I NE zeljom da se vrati...

P.S.
Svesna potrazenja
docekam sve zore
uz radio Tanjug
sto javlja mi vesti
da...
u ovome zivotu
takvog necu sresti:)))

by Shapor Odiva on 13.04.10 0:29

Zalutah te noci... i jos lutam snena,
kroz lavirint zamka od zlata i zvezda.
Sa sjajem u oku poljubaca zedna
utonuh u beskraj
tvog nebeskog gnezda.

Cija li su bedra, oci, prsti, misli
probudila reci sto lome prasinu?
Cije li su senke probudile takvu
lavinu vrisaka... odjeka tisinu?

Cijom snagom duha izvajana stvarnost,
ispisane strasti na barsune bakra?
I patnja i strah jesu li realnost
il' pisanje voskom po listu od stakla?

Zalutah te noci...
i jos lutam snena
kroz reci ljubavi pisane slobodom,
"mahni rucicom"
tvoja ruka pise...
a ja evo... sama
pod nebeskim svodom.

Sapnuces mi jednom cije se to telo
u dlanove tvoje urezalo vrelo,
zigosalo vecno liniju zivota
spoznalo sta znaci ljubavi divota.

Cija je to dusa atima otela
snagu i slobodu?
Violini... zvuke?
Virovima... vodu?

Sapnuces mi jednom, ali tiho... nezno
tek da cujem odjek sazvezdja tisine!
Sapnuces mi dlanom i treptajem usne
magiju spoznaje... ljubavi miline...

by Shapor Odiva on 27.08.10 12:42

Pesma svitca

Necu napisati ni jedan stih o tvojim ocima!
O tome kako si me ljubio
i kako si mi ukrao dah te veceri.
Necu ni odati tajnu zasto sam
te za ruku cvrsto drzala.
Ni zasto sam s tobom
krenula zvezdanim puticem
u mracniju stranu parka.
Necu ti reci ni koliko sam kapi
rose sa tvojih dlanova ukrala.
Ni koliko sam bila srecna kad si otisao!
Ni koliko sam bila tuzna kad sam te videla!
Ni kako sam zamisljala da
lezim na livadi
i upijam dusom vetar koji nosi
polen iz tvoga dvorista.
Necu napisati ni jedan stih o tvojim usnama!
Ni o tome kako si me gledao.
Ni kako sam svu srecu sveta ukrala
kad si dodirnuo mali prst na mom stopalu.
Necu ti reci ni da se vojska mrava
pod mojom kozom probudi
kad kazaljke se stope
kao nasi prsti na mojim bedrima.
Necu ti reci ni zasto sam
obukla malu crnu haljinu.
Ni jesam li ponela nesto tvoje...
Ni jesam li ti ostavila nesto svoje.
Ni jesi li me i koliko lagao
da mozemo sve
mozemo svuda
korakom, lakim,teskim
nogu pred nogu...
Da mozemo trcati
mozemo spavati
mozemo sanjati
Da se mozemo ljubiti
gledati
Da mozemo sve
bez reci, nemi
uvek zauvek...
Necu ti reci
ni da vozovi nisu kasnili...
Jos par stvari nevoljno skupljenih
zatvaram torbu, nevesto prikrivam suze
osmehom...
pozdravljam malog svitca
Odlazim...
Za neki sat on ce me cekati
sasvim slucajno
na peronu br.2
Lagano cu izaci iz voza
poljubicu ga strasnije no ikad
Bacicu kljuc nevinih pogleda
pusticu da budem ono sto jesam...
Ljubavnica tvog zloduha.

Shapor Odiva

Re: Shapor Odiva

Re: Shapor Odiva

Polje deteline

P.S. j@ znam tajnu

Magija spoznaje

Re: Shapor Odiva